Rukopis Gorana Malića „Letopis srpske fotografije 1839-2008“ sadrži 165 kucanih strana. Uvodom od 4 strane predočeni su razlozi i ciljevi ovog naučno-istraživačkog poduhvata. Osnovni sadržaj izdeljen je na odeljke od kojih svaki nosi svoju numeraciju anotacija kojih je, u stvari, 1050, kao što ne treba izgubiti iz vida ni funkcionalnost 165 ilustrativnih priloga.

Obimom i bogatstvom materijala ističu se pojave i dogadjaji iz početka 19. i potom 20. veka. Autor se opredelio da početak anala srpske fotografije od 1778. godine označi kao predistoriju, imajući pred sobom samo četiri odrednice, tako da je praćenje 19. veka započeto tek 1839. godinom. Slično, samo na drugi način, sledilo je opredeljenje da uz pomoć saradnika izdvojeno obradi kratko razdoblje posle 2001. godine.

Razume se, ukazivanje na takvu hronološku deobu je beznačajno u odnosu na celoviti značaj obavljenog posla. A on je vođen predodređenim metodološkim principima, pre svega, osloncem na štampani, publikovani materijal, na ono što je bilo i ostalo na taj način dostupno javnosti, ali i na građu iz arhiva. Selekcija je bila neminovna, ne samo zbog obilja štampanih izvora, nego i stoga što je autor rangiranjem davao prednost onom što je pripremao za svoj štampani letopis. Kao što se pridržavao kvalifikovanja javne dokumentacije, pristupao je stupnjevima personalnih doprinosa pojedinaca. Matricu tekstiranja smišljeno je ustrajno i disciplinovano promenjivao, racionalno pružajući korisniku mehanizam korišćenja.

Autor je korektnost istoričara ispoljio i napomenom šta podrazumeva pod terminom srpska fotografija, mada objektivnom i razumnim čitaocima takva ne samo gramatički obojena objašnjenja nisu potrebna. Blagom podataka, kakve je savesano i autoritativno predstavio, Goran Malić je dao još jedan prilog gradilištu riznice istorije srpske fotografioje. Zbog toga svesrdno preporučujem za objavljivanje njegovu knjigu pod naslovom „Letopis srpske fotografije 1839-2008“.

 Miodrag Jovanović