nabavka knjige

(...) „Senjačke slike” daju jedan jedinstven svet. Sve se događa u istom prostoru, Senjaku, ličnosti iz jedne priče javljaju se i u drugima; samostalne priče, ova proza bi mogla da predstavlja i labavo komponovani roman. U tim pričama dolazi do izražaja još jedna Malićeva osobina. To je smisao za humor. Malićev humor blizak je onom shvatanju komedije po kojem komedija nije ništa drugo nego tragedija koja se događa drugima. Iz toga bi proizilazilo da tragedija nije ništa drugo doli komedija koja se događa nama. Kod pisca ovih priča u opticaju su obe ove komponente. To je situacijski humor koji prati i jedan sverazumevajući osmeh praštanja, i gde se povremena ironična intonacija dovodi u sklad sa jednim blago sentimentalnim tonom. U isti mah taj blagi sentimentalni ton neutrališe ironične intonacije. (...)

(Predrag Protić, 1999. Iz recenzije za neobjavljenu zbirku priča „Kasne slike”)